Kiša. Kiša. Kiša. I tako od sinoć. Cili dan. Pere li ga pere... Dica šetaju po kiši, bez kabanica i kad ih mi opominjemo onda mi njih ne razumimo. Mi imamo nešto protiv njih, mi smo stari. Dobro, prihvaćan, stariji smo od njih, možda i od većine njihovih roditelja, ali imamo gomilu izviđačkog iskustva i znamo kako to završi. Pridvečer će bit „Lado, boli me grlo, boli me glava ili tako nešto.“

Ono s početka jučerašnjeg dana Marjanski slušame, nije krivo napisano. Naime, Suzy na svom veselom hrvatskom svoje Vučiće tako zove. Kako joj je teško izgovorit, „Marjanski vučići, sjušajte me!“, ona je to skratila. I sad mi svi vičemo po logoru, „Marjanski slušame“.